Šta to većina firmi zaboravi kada zapošljava strane radnike?

Njih petorica su sleteli u Beograd, umorni ali uzbuđeni. Imali su iza sebe dane putovanja, papirologije, pakovanja i opraštanja od porodica. Ispred njih je prilika, nov život ali sve to u nepoznatoj zemlji gde znaju svega par imena iz online prepiski.
Kada su sleteli, bili su u šorčevima i majicama, dolaze iz toplih krajeva i prvi put se susreću sa Košavom i pet stepeni. Na aerodromu ih je dočekao koordinator agencije, sa prevodiocem i kompletnom dokumentacijom.  Trenutka kada ih je video na aerodromu prvo ih je pitao da li su poneli tople stvari na šta su oni rekli da nisu, jer nisu očekivali da je toliko hladno. Prvo ih je odveo da kupe dukseve, jakne i deblje pantalone, pa su se tek onda uputili ka smeštaju.
Prvi korak nije ka fabrici i zaposlenju, već ka razumevanju.
Za mnoge poslodavce, inostrani radnik je samo rešenje za nedostatak kadara. Ali za te ljude, dolazak u Srbiju je više od radnog angažmana, to je korak u nepoznato. Tu nastaju velike greške, jer bez adekvatne podrške u orijentaciji, jeziku, kulturi i osnovnim životinim pitanjima, dolazi do nerazumevanja, otpora, prekršaja i odlazaka.
Mi ne organizujemo samo dozvole i ugovore. Mi pripremamo ljude. Objašnjavamo pravila, očekivanja, poslovnu etiku naše zemlje, Zakon o radu, i mnoge druge stvari. Pratimo ih kroz prve nedelje i pružamo podršku, rešavamo nesporazume i komuniciramo i sa njima i sa poslodavcem.
Jer tamo gde pojedini poslodavci vide samo radnu snagu, mi prvo vidimo čoveka sa svim njegovim potrebama i pitanjima o nepoznatom svetu. Čovek kada oseti razumevanje i jasno razume šta se od njega očekuje, lako postane deo tima koji radi i ostaje sa zadovoljstvom.
U svetu u kojem se traže ljudski resursi ne smemo zaboraviti da iza svakog radnog mesta stoji samo čovek.